17°C

Beograd

Photo: freepik gpointstudio

Izvor: 24sata.hr

Dezodorans je OPASAN ako se ne nanosi sa OVE RAZDALJINE!

Redovno koristite dezodoranse?

A da li znate od čega se oni sastoje?

NAJVAŽNIJE

KORONA PRESEK: Manje zaraženih u odnosu na prošli utorak

BRNABIĆ SA KANCELARKOM UN: Dijalog o situaciji na Kosovu i Metohiji

HAPŠENJE NAVODNIH KAVČANA: Pali u Portugalu, bili na Interpolovoj poternici!

Dezodoransi imaju mirse koji prekrivaju miris znoja i materije koje sprečavaju prekomernu brojnost bakterija, takozvane konzervanse.

U antiperspirantima su i materije koje smanjuju lučenje znojnih žlezda, a za to se koriste soli aluminijuma i cinka.

Da bi dobro mirisali, u njih se stavljaju materije koje su dobro poznate u većini kozmetičkih proizvoda, kao što su limonena, geraniola, kumarin i drugi.

Nekada se u njima nađe i talk koji se inače stavlja u dečije pudere da bi upio višak znoja, ili minerali, odnosno perlit, vulkanski pesak.

Najpopularniji dezodoransi su sprejevi, a u njima se nalazi sadržaj u tečnom stanju, ili u obliku finog praha koji se raspršava. Da bi saržaj iz bočice mogao da izađe napolje, najčešće se koristi smesa prirodnih gasova propana, butana i izobutana. Smesa propana i butana je poznata kao LPG, odnosno naftni plin, koji se koristi i u automobilima, ali i u domaćinstvima. Ovi gasovi ne štete ljudima.

Izuzetno su zapaljivi, pa je potrebno ispravno rukovati njima, odnosno onako kako je navedeno na deklaraciji. Izobutan je takođe veoma zapaljiv, a koristi se kao sredstvo za hlađenje, umesto freona koji je štetan.

Stručnjaci često vode rasprave na temu sigurnosti i zdravlja ljudi i dezodoransa.

Mnogi smatraju da zatvaranje pora i sprečavanje znojenja nije zdravo. Neka istraživanja govore o povezanosti između sastojaka antiperspiranata, recimo soli aluminijuma i kancera, Alchajmerove bolesti i mnogih drugih.

Drugi smatraju da te tvrdnje nisu tačne i da u određenom vremenskom periodu unesemo više aluminijuma kroz hranu, vodu, pa čak i prašinu. Naučni odbor za zaštitu potrošača evropske unije (SCCS) u “Mišljenju o sigurnosti aluminijuma u kozmetičkim proizvodima” iz 2014. godine ne negira neurotoksično delovanje aluminijuma, ali smatra da nema dovoljno dokaza da bi se sprovela odgovarajuća procena rizika zbog korišćenja aluminijuma u kozmetičkim proizvodima.

PROČITAJTE JOŠ

UN SKANDAL: Lažna država ZAPRETILA Srbiji, a Rusija stala u odbranu naše zemlje

OTVORENA PODRŠKA KIJEVU: Stoltenberg imao oštru poruku za Moskvu

VULIN PORUČUJE: Nastavljamo obračun sa narko-dilerima!

Istraživanja na ovu temu će trajati još godinama. U kozmetici se trenutno koristi oko 25 aluminijumskih spojeva. Važno je znati i da aluminijum nije prirodno prisutan u ljudskom tkivu. Prilikom znojenja, naša koža ispušta znoj koji ima mnoštvo materija, uključujući i soli, masti i razne produkte našeg metabolizma.

U proizvodima koje koristimo protiv neprijatnih mirisa i za smanjenje količine znoja koji će naša koža proizvesti, takođe se nalazi mnogo materija. Što ih je više, ili više vrsta, proizvod će biti delotvorniji i duže će sprečavati pojavu neprijatnih mirisa. Međutim, ne postoji proizvod koji će zameniti sapun i vodu onoliko koliko piše da dezodoransi deluju. Lična higijena mora da bude temeljna navika svakoga od nas, a dezodoransi samo predstavljaju pomoć.

Takođe treba paziti i da se povredimo i trebalo bi da izbegavamo prskanje, ili stavljanje dezodoransa na tek depiliranu kožu, da bismo smanjili mogućnost da materije iz proizvoda uđu u naš organizam. Takođe, ako piše da proizvod treba nanositi sa razdaljine od 15 santimetara, to nije bez razloga. Na ovaj način ćemo naneti količinu proizvoda koja je preporučena.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar