23°C

Beograd

Photo: Arhiva

Izvor: tomiradi.com

USPALJENA ŽENICA GA SAČEKALA Pa dobila žestoko po guzi!

Za mene, ona je jedina. Prava, neponovljiva, jedinstvena. Jedina kojoj bez pretvaranja mogu da kažem „Svim srcem i dušom te volim“. Jedina koja je istovremeno i moja robinja i kraljica. Neprocenljiva.

Autobus je napokon stao, a moje nestrpljenje je bilo sve veće. Sedam dugih dana i sedam dugih noći me nije bilo, prvi put za tri godine koliko smo zajedno. Službeni put, daleki gradovi, seminari, poslovni sastanci ispunili su ovo vreme. Ali, nije bilo ni jednog trenutka da mi nije nedostajala. Onaj sjaj u očima kada smo zajedno, jedostavan i iskren, koji ne može da se odglumi, osmeh, dodir, glas, čak i kada priča nebitne, pomalo luckaste stvari, sada je ponovo blizu, na samo nekoliko stotina koraka. Ona je neverovatan spoj naivne šiparice i odrasle žene, nezasite kurve spremne na sve i slatke nežne gospođice, odane robinje i zahtevne princeze, izdržljivog mazohiste i krhke lepotice željne brige i nežnosti. Kombinacija koja mi je odavno uvrnnula um. Kao i ja njoj.

Torbe sa stvarima su mi u rukama dok koračam poznatim ulicama. Sećam se svega, prvog sastanaka, prvog poljupca, dugih razgovora, prvog vođenja ljubavi, strast koja ne prestaje. Sećanje me vraća na dan odlaska. Čekalo nas je prvo duže razdvajanje. Bila je tužna i nije to krila:

– Znaš, razmišljala sam šta da ti poklonim za srećan put – rekla je pomalo nervozno tridesetak minuta pre polaska

– Htela sam da ti kupim nešto, ali sve je izgledalo besmisleno. Onda sam rešila da je najbolje da ti poklonim nešto što ćemo pamtiti i ti i ja. Imamo taman dovoljno vremena. – Uz onaj vragolasti osmeh uradila je upravo to. Poklonila nam je sećanje.

– Kako te ispraćam, tako ću te i dočekati. – rekla je oslonjena na vrata kada samo pošao, dok joj je svileni kao krv crveni bade-mantil milovao telo. Poljubio sam je i krenuo. Dok sam bio na putu, čuli smo se često. Ali, sećanje se stalno vraćalo i obećanje kako će me dočekati. Još par koraka i pred vratima sam. Ruka kreće sama prema džepu u kome su ključevi, ali vrata se već otvaraju. I tu je, čeka me je. To je taj osmeh i sjaj u očima. I ona koja me dočekuju u istom onom crvenom bade-mantilu. Spuštam torbe sa stvarima na pod, a njene ruke se sklopaju oko mog vrata. Usne pronalaze moje, gladne, vrele, nevine, pohotne.

– Tu si, stvarno si tu – govori sa neskrivenom radošću

– Nedostajao si mi mnogo, mnogo, mnogo. Ne možeš ni da zamisliš koliko. Nikada, ali stvarno nikada nemoj da me napustiš. Ne postojim bez tebe. Kao da su sjajni farovi upaljeni u njenim tamnim očima. Prsti mi se upliću u kratku smeđu kosu. Voli te pomalo dečačke raščupane frizure i savršeno joj stoje.

– Nemam nameru. I ti si meni strašno nedostajala.

– Stvarno?

– I ne znaš koliko.

Grli me oko struka i steže kao da želi da me upije u sebe. Osećam vrelinu njenog tela ispod mantila, dok je držim čvrsto pripijenu uz mene. Samo stojimo tako i uživamo jedno u drugom. Njen zagrljaj popušta, hvata me za ruku i kreće unazad.

– Dođi sa mnom – kaže i vodi me do spavaće sobe, korak po korak, hodajući unazad.

Ne odvaja pogled od mene, ne skida osmeh sa usana. Krevet je spreman, potrudila se, sve postavila na mesto. Na uzglavlju stoji uspravljen jastuk, na sredini još dva debela jastuka jedan preko drugog. Bez reči, raskopčava dugme po dugme moje košulje, kaiš, pantalone, bokserice i pušta ih da padnu na pod. Već sam uveliko napaljen. Puštam je da vodi igru.

– Sećaš se kako sam te ispratila?

– Naravno. Kako bih mogao da zaboravim? – odgovaram kroz osmeh.

Otvara badem mantil i pušta ga da sklizne na pod. U sekundi je gola. Ima savršene obline, pomalo sportske, čvrste grudi, lep izvajan struk, oblu guzu i noge koje oduzimaju dah.

– Onda, kako sam te ispratila, tako te i dočekujem. Smesti se.

Znam sam šta sledi. Zna i ona. Oboje kao da samo na to čekamo Sedam na krevet, na uzglavlje i naslanjam se na jastuk, a ona se spušta na kolena pored kreveta i vadi spreman instrument za nastavak. Tri prava pruta različite dužine i debljine upredena u jedan, kanapom vezana na nekoliko mesta, tako da više od polovine budu slobodni. Najduži je oko 60 cm, tanak, ali veoma elastičan na kraju, a najkraći 15 cm manji, ali deblji. Sama ga je napravila pre mog odlaska. Tada smo ga prvi put upotrebili. Penje se na kraj kreveta i lagano, kao mačka puzi do mene. Nema staha na njenom licu, samo želja i iščekivanje dok spušta

– 127 udaraca. Toliko želim. Toliko je bilo kada si otišao. Hoću ih ponovo, da bude kao da nisi ni odlazio. A ja ću biti dobra, veoma dobra prema tebi. Molim te – kaže tiho, molećivim glasom. Mazim je po obrazu, pritiska se uz moj dlan i ljubi ga.

– 127 udaraca za moju princezu. – potvrđujem.

Spušta kukove na jastuk i smešta se između mojih nogu. Guza, prelepo oblikovana, izazovna, spremna, izdignuta je od kreveta, savršena meta. Uživam u tom pogledu i osećam vreli dah između nogu. Podvlači dlanove ispod mene, hvata me za dupe, tako da sedim na njima. Prija mi je taj dodir, a istovremeno znam da sprečava refleksni pokušaj da se zaštiti. Ona ispunjava obećenje, spušta usne na moj uveliko dignut kurac i lagano ga ljubi, od muda, do glavića. Uživam sve više i lagano prelazim prutovima preko njene guze. Moćno je to oružije. Želim da ponovim isti put kojim smo već prošli pre sedam dana. Udaram lagano desetak puta po njenoj guzi, ravnomerno, sa leve i desne strane. Ona se ne pomera, samo nastavlja da me ljubi. Onda udaram malo jače, dovoljno da ostanu blage roze prugice na beloj koži njene guze. Tako do pedesetog udarca, ne žurim. Ona i dalje mirno leži, ali osećam njen jezik kako klizi i izaziva, dok me liže od korena kurca, preko muda, lagano do glavića, malo se poigra jezikom sa njim, pa opet krene nazad, ali ga još ne uzima u usta. Onda opuštam ruku.

Vrh najdužeg i istovremeno najtanjeg pruta stiže tačno do dela gde se njeni guzovi spajaju sa butinama, one osetljive kože, a najkraćeg do sredine guze. Udarac je mnogo snažniji od prethodnih, kao da su tri zasebna pruta sevnula po koži ostavljajući crvenkast trag. Njena rekcija prati. Osećam kako joj se ruke stežu na mojim guzovima, a noge joj se na trenutak ispravljaju. Bol ju je iznenadila. Čekam nekoliko trenutaka i nastavljam istom jačinom da šaram njenu guzu. Ne buni se, ne oglašava, samo blagi refleksni trzaji mišića i stezanje dlanova pokazuje kakav bol trpi. Ali, zato se njene usne sklapaju oko mog glavića, usisavaju ga i ne ispuštaju, polako klize gore-dole i ubrzaju ritam posle svakog udarca. Do stotog udarca već hvata veoma brz ritam U vrelini njenih usta jedva se suzdržavam da ne svršim. A ne želim, ne još. Roze i crvene štrafte išarale su joj oblo, izbačeno dupence. Ja sam spreman za završnicu, nadam se i ona. Ostaje je još 27 udaraca. Smanjujem ugao udarca tako da se prut pruži po celoj dužini guze. Udaram snažno i u trenutku kada vrh trećeg, najtanjeg pruta seva po koži, povlačim prut na gore, što daje dodatnu snagu i elastičnost udarcu. Celo telo joj se grči, noge ispravljaju od iznenadnog mnogo jačeg, ovoga puta ozbiljnog bola.

Znam da je povređujem , ali znam da ona to i želi. Pokazuje mi šta je sve spremna da podnese za mene. Istovremeno voli ove igre, ma koliko bolne bile. Bol je njen afrodizijak. Tiho stenje među mojim nogama, steže mi guzove još jače i spušta usne do dna mog kurca. Tako ostaje nekoliko trenutaka. Osećam kako joj se mišići u grlu stežu oko glavića, a onda počinje brzo da ga uvlači i izvlači iz usta. Udaram ponovo istom snagom. Sada zna šta da očekuje. Ipak, refleksno joj se grče noge, steže guza, još jedna jarko crvena linija se pojavljuje, čuje se uzdah i ječanje od bola, zatim se telo opušta i iščekuje. Šaram ravne linije po njenoj guzi, uživam u njenom potpunom predavanju i usnama koje me dovode do ludila.

Ostaje još sedam. Potpuno opuštam ruku. Udarac je sada mnogo jači od svih prethodnih. Refleksno pokušava da pobegne, kukovi se kreću levo pa desno, a između mojih nogu se čuje snažan uzdah. Ali, ne gubi ritam. Samo se vraća na mesto i još više izbacuje guzu. Njeno telo govori „spremna sam, nastavi, šibaj me, povredi me, neka boli, ja ću da te ljubim još više”. Ne štedim je. Istom jačinom udaram sam još jednom, ovoga puta ukoso preko oba guza. Ponovo se čuje snažan uzdah, ali se sada kontroliše. Kukove ne pomera, samo ponovo dodatno izdiže guzu. Više ne mogu da čekam. Bez pauze udaram snažno još pet puta. Poslednji 127. udarac je najjači. Kratak vrisak, vrele usne se stežu i spuštaju do kraja i već svršavam, snažno. Ne pomera glavu, sisa, usisava, guta svu spermu, kao da želeli još. Nastavlja sve dok se potpuno ne opustim u njenim ustima. Lagano se vraćam u stvarnost, gledam u njenu oblu, crvenim i roze linijama išaranu guzu. Ona polako podiže glavu, izvlači ruke i nežno trlja išaranu guzu. Smešta se na krevet pored mene, a osmeh joj sija na usnama.

– Baš kao što se sećam. Sada je kao da nisi ni odlazio. Klizim, ležem na krevet i privlačim je pored sebe. Glava joj nalazi mesto na mom ramenu, a ruka na mojim grudima.

– Bolji ispraćaj i doček niko ne može da zaželi. Moraću češće da putujem.

– Diže glavu i gleda me polu ljuto, polu tužno:

– Neeee… Neću tako. Volim kada te zadovoljim ovako. Ako treba, svaki dan ću to da radim. Ali, nemoj da ideš… Molim te. 

Milujem je po obrazu i smejem se.

– Neću, ne plaši se. Kako ti je guza?

Sjaj joj se vraća u oči, a osmeh na lice. Odmahuje glavom.

– Super je. Boli malo, ali nije bitno. Za tebe bih podnela 10, 100… ma 1000 puta više.

Da, znam i biće više, kada otvori poklone sa puta, spremne za nas, za nju, za bol i zadovoljstvo.

Poštovani čitaoci, Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti ovde za ANDROID i iPHONE.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar

Povezane vesti